Milovan Stanković: Sve o porodici Fuler


NOĆ U NAMA ČEKANJE ( Juče su počele kiše ) ( Ova ljubav pripada meni ) ( Stariji sam od tebe oče ) ( Kada prestanem da budem čovek ) ( Sakrio sam svoj dodir ) III ( Iz poeme Noć u nama ) ČEKANJE Našao sam spokoj A onda ga izgubio Obuzelo me je trajanje Drhtaj kućnog sata Cviljenje preklanog psa Ne spavam Ni trena Volim te i znaj Malena lampa još uvek gori Od dana kada si otišla Čekam te ( Juče su počele kiše ) Juče su počele kiše Čekali smo dve hiljade godina na njih Sa njima učimo da hodamo Njih udišemo Koliko puta sam ti rekao Da se ne osvrćeš Nanizane ulice prete oštrim kandžama Ko si ti Ko je dete sa očima stepe Danas padaju kiše Mi čučimo zagrljeni Prokisli od usamljenosti Ko si ti Ko je taj što hoda u tvojim snovima ( Ova ljubav pripada meni ) Ova ljubav pripada meni Kao i ove ruke Možeš da vičeš Možeš da vikanjem Uplašiš ptice Ja te volim I ti mene možda voliš Naša je ljubav mermerni stub Koji treba klesati Sa puno znoja Sa puno patnje ( Stariji sam od tebe oče ) Stariji sam od tebe oče I od tebe majko Odaju vas trošne oči I ispucala usta Ti si majko uvek bila prezaposlena Motanjem tuge na koturove A ti si oče bio eho koji traje Masivna stena izobličena gordošću I razumom Ali došao je dan kiše Dan kada nisi više majko Spavala sa mojim odlascima Jer otići znači suočiti se sa sobom A ti to nisi mogla Jer starost ne može poneti Dve kofe sa izvora A ti oče Ti sada mene zovi ocem A ja ću tebe sinom Od dve dubine postaće jedna Strahovita praznina prožeta sećanjem I nemojte saginjati glave Biti otac i biti majka Znači biti deo neba Deo oblaka Deo kapljice Koji će nestati u ispucaloj zemlji ( Kada prestanem da budem čovek ) Kada prestanem da budem čovek Znaću da sam te voleo Bili smo rastrgnuti Ti onaj rukav na severu Ja ona kapa na jugu Moj strah otiče kao pesak Tvoja ljubav izgara na suncu I što se više trudimo Boje postaju sve tamnije Sve liči na smrt Na modre promrzle prste Kasno je Moljci su izgrizli stazu Kojom smo hodali Ne letimo Ne plašimo se praznine A ipak nas nema ( Sakrio sam svoj dodir ) Sakrio sam svoj dodir i svoj prošli život U telo tvojih nadanja Zaogrnuti smo ćutanjem Ti si na severu Jelenski rogovi nađeni u snegu I položeni na raskršću Iskopali su jamu u mojim očima Slep sam Dotakao sam tvoje grudi Ti se povlačiš Tanana zvezda povlači svoje pipke Ali znam i tvoj oblik i tvoje ime Čuvam ih kao stradalnike u kajanju vremena Ti si moja crnina Pečeš me i boliš Upijaš zrake mojih ruku Zatreperila si konture mog dodira On spušta prve magle na tvoje oči Grudi ti prekriva zvezdanim injem I spojenim usnama ispušta zvižduk Koji pokreće kompoziciju tela u zanosu Osuđena si da izgubiš Oduzimam ti materinstvo Bacam crvenu so u oči Zaokret je davno prošao Konkavnost moje duše našla je žižu U tvojim očima Posmatram te kroz hiljadu godina Nadživela si monsune i plač bambusa Pripadaš mom pogledu Boravim u tebi kao Vinsent u Arlu Sedim u tebi Ti si moja spavaća soba Na zidovima vise portreti ljubavi I ne dozvoljavaš posete Samo jedna topola svojim velikim očima Ispraća odlazak i povratak ruku One hrle uvek ka tebi III ( Iz poeme Noć u nama ) Noć hvata svoj plen Odbijamo da pomognemo Posle jednog jao Malo smo tužni Krvava kolena ne bole puno Zubi grizu mladost Nema vremena da ostarimo Kazna kazna i kazna Bićeš kažnjen Sa trideset znam tek toliko Da se mnogo stidim Prevrćem džepove I tražim nešto svoje Umem da se podvučem Pod kožu I tako preživim Ja sam veliki plik U kome pulsira srce Majka na nebu Otac u kancelariji Smešna reč Sunđer koji otima Deci detinjstvo Kada sam bio mali Bio sam pametno dete Sada nisam mali Nisam ni pametan Ličim na eksponat Iz neolita Svaki dodir me lomi Juče sam pljuvao krv Da baš krv U toj silnoj gomili Gubim sve što imam Stari morževi Dobro tuku laktovima Izbili su mi dva zuba Nahuškali su majku protiv oca To me najviše boli Ostalo je nebitno Kuglica iz nosa Sjajan projektil koji pogađa cilj Kako sam je voleo Mogao sam da dobijem Prvu nagradu za to Ali niko ne vidi ljubav Šutiraju je Eno je u dronjcima Sva sklupčana Ponoć mi uzima Sve što sam voleo Moj san pripada drugome Moja duša pripada drugome Prijatelj dolazi na dve noge A odlazi na četiri Istina Lavež je draži od govora Ono što sam voleo Ime je koje bledi Mucam i zaboravljam Neko mi uzima Mladost i snagu Kada sam slab Vikao bih mama Sada sam slab i vičem Ali niko me ne čuje To je zbog vas Gađate me praćkom I lepite mi žvakuSamo mi pakostite Koliko vam je godina Kako se odvratno cere Ta vaša ohola lica Ja vas prepoznajem Postali ste stariji I strašno ste lukavi Ti si dželat Ti si dželat I ti si dželat Krvnici na nebu Krvnici na zemlji Gušim se Alergičan sam na krv Ponovo vičem mama Kako sporo trčim I nemam snage Glad i pohlepa Atlas su čoveka Sve se oduzima i pleni Sakri osmeh Dobićeš po ustima Ko je siromašan Duguje život Ko je bogat Biće još bogatiji Ali neće moći Da se seti Jedno ime se ne kupuje Crna ruka nije nežna I krik nije baš prijatan A ipak je tako Nije da likujem Sve su to vreće sa peskom Dižete zid A voda podriva odozdo Večera je na stolu Kako nas glad načini slepim Ko sam ja Slepac ne postavlja to pitanje.